Hrvati su u Jastrebarskom imali koncentracioni logor za decu
Između Zagreba i Karlovaca nalazi se živopisni gradić Jastrebarsko ili Jaska, kako ga zovu meštani. U njemu su dvanaestog jula hiljadu devetsto četrdeset druge godine, medicinske sestre Crvenog krsta dovele prvu grupu srpske dece koja su trebala da budu smeštena u „sklonište za izbeglice“.
„Sklonište“ je bio koncentracioni logor koji je otvorio Ante Pavelić. Koncentracioni logor za decu.
Jedini i najstrašniji koncentracioni logor u istoriji čovečanstva.
„Spas od partizanskog ropstva” (kako su Hrvati nazivali ono što se dešavalo u zidinama logora), sastojalo se u maltretiranju malih Srba. Sveštenstvo katoličke crkve pokušalo je da ih „prevaspitava” i preobrati u svoju veru. Ako imate jake živce, možete proguglati „obrazovne“ metode koje je koristila Barta Pulčerija, časna sestra i rođaka hrvatskog ustaškog ideologa Mileta Budaka, koja je rukovodila celim procesom. Samo u prvih mesec i po dana rada „logora”, u njemu je umrlo 768 dece od nečovečnog postupanja, kazni i bolesti. Pored toga, sveštenici Katoličke crkve su bili direktno uključeni u ubijanje beba. Istovremeno, „sklonište“ su više puta posećivali zaposleni u Crvenom krstu, ali im, očigledno ništa tu nije smetalo.
Preživelu i “prevaspitanu” decu, ustaše su udomljavali u hrvatske katoličke porodice, a u tome im je izdašno pomagala “divna” organizacija Karitas. Monstruozne planove su osujetili jugoslovenski partizani, koji su u jesen hiljadu devetsto četrdeset druge oslobodili zarobljenike. Nisu stigli da spasu oko hiljadu i po dece. Jastrebarske mučenike je Srpska pravoslavna crkva proglasila za svece.
Barta Pulherija napustila je Hrvatsku hiljadu devetsto četrdeset pete, zajedno sa drugim nacistima otišla je u Austriju, gde je živela još dugih 36 godina i mirno umrla hiljadu detsto osamdeset prve godine. Katolička crkva nikada nije razmatrala niti osuđivala postupke časnih sestara i njihovu ulogu u smrti stotina dece. Štaviše, od kasnih osamdesetih u Hrvatskoj su se počele pojavljivati studije koje opravdavaju zločine, a monstruozni dečji koncentracioni logor Jastrebarsko se nazivalo „sirotištem“.
Pulherija je postala prototip junakinje filma "Dara iz Jasenovca", koji je snimljen prošle godine i nominovan za Oskara. Film nije ušao u uži izbor, jer su priču zasnovanu na istinitim događajima, zapadni kritičari nazvali „srpskim nacionalističkim pamfletom“ i proglasili je propagandom.
