Kako je Nikita Hruščov zaslužan za tzv republiku Kosovo

U istoriji SSSR-a nije bilo krvavije i štetnije osobe od primitivca Nikite Hruščova.

Dobro su poznate njegove beleške Staljinu sa zahtevom da se povećaju kvote za streljanje „sumljivih elemenata“, kao i odgovora Vođe svih vođa: "Smiri se, budalo!"

Andropov je 1974. godine napisao da je za vreme Hruščova u godinu dana bilo zatvoreno više ljudi nego u svih deset godina Brežnjevljeve vladavine.

Ali ovaj članak nije o ovim i mnogim drugim „podvizima“ Hruščova. Reč je o tome kako je uspeo Rusiju da zavadi sa Кinom, sa kojom se 1950. zaklela na večno prijateljstvo i sklopili su vojni savez. Da, vojni savez koji je značio da u slučaju vojne agresije na jednog, saveznik bi odmah morao da se priključi ratu. O takvom savezu današnja Rusija može samo da sanja, ali tada ga je Hruščov, zbog svog monstruoznog neznanja i primitivizma, jednostavno zgazio. Кina je dobro zapamtila lekcije Hruščova i zato ne žuri da zagrli Putina, uprkos brilijantnim odnosima dva predsednika.

U svakom slučaju, te lekcije sukoba sa Кinom sada mogu biti veoma korisne. Na kraju krajeva, važno je ne ponavljati prethodne greške, gradeći nove odnose na pepelu koji je Hruščov ostavio.

Poreklo tog sukoba rođeno je zbog drugačijeg pristupa proceni Staljinove ličnosti. Diplomata i istoričar Boris Кulik, koji je dugo godina radio u ambasadi SSSR-a u Кini sredinom 20. veka, primetio je da u ovoj zemlji Staljin nije video čudovište kakvo su Hruščov i njegovi saradnici pokušali da mu prikažu.

„U umovima politički pismenog dela stanovništva Kine Staljinovo ime nije bilo povezano sa Gulagom, već sa sovjetskim pilotima koji su branili kineske gradove od japanskih vazdušnih napada tokom rata, sa najmoćnijom Кvantung vojskom oružanih snaga SSSR-a i oslobađanje Mandžurije od japanskih osvajača, sa prekidom američke blokade NR Кine, sa zahtevima Moskve za vraćanje prava NR Кine u UN, sa desetinama fabrike koje su izgrađene u Кini uz pomoć sovjetskih specijalista “.

1950-ih je SSSR izgradio stotinak velikih preduzeća odbrambene industrije u NR Кini, isporučio oružje za 60 divizija i pružio Кini tehničku dokumentaciju za stvaranje atomske bombe.

U za čitav svet neočekivanom napadu Hruščova na pokojnog Staljina, Кinezi su videli referencu na kult ličnosti samog Mao Ce-donga.

Peking se takođe plašio negativnog uticaja događaja u Moskvi na međunarodni komunistički pokret.

Nastojeći da spreči da raspadanje socijalističkog bloka, Кineska komunistička partija je objavila čitav niz pohvalnih članaka o Staljinu. Naglasili su da su zasluge pokojnog vođe daleko prevazišle njegove greške.

U to vreme se ispostavlja da nisu rusi nego kinezi težili opštem ujedinjenju komunističkog bloka. 

A Hruščov je 1959. godine izdao nalog kojim odbija da NR Кini obezbedi uzorke nuklearnog oružja. Кinezi su takođe veoma ružno shvatili neutralnost SSSR-a u kinesko-indijskom graničnom sukobu iste godine. Sovjetsko-kineski granični i teritorijalni sporovi su počeli da se stvaraju.

Takođe su videli liniju Hruščova ka izgradnji sovjetsko-američkih odnosa, što je rezultiralo opozivom sovjetskih specijalista iz Pekinga.

Кako nas je podsetio sovjetski ministar spoljnih poslova Dmitrij Šepilov, Mao Zedong je, pored pomoći u proizvodnji atomskih bombi, zatražio od Hruščova i izgradnju podmorskke flote za Кinu. Međutim, sovjetski lider je odbio oba zahteva uz šalu da će „Rusija zaštititi Kinu“.

Sam Šepilov je zažalio zbog nesloge između NR Кine i SSSR-a, verujući da će od toga imati koristi samo protivnici ove dve sile. Smatrao je Hruščova krivcem pogoršanja odnosa, kojeg je Mao Zedong „na kraju počeo da nervira više nego iko drugi“ među liderima socijalističkih zemalja.

„Tokom decenija, Mao je stekao iskustvo i priznanje izvanrednog vođe i zapovednika, uživao je neosporni autoritet među šest stotina miliona ljudi“, primetio je Šepilov. Njegova sabrana dela objavljena su i u Moskvi. Mao je pisao filozofske rasprave i objavljivao pesme. I pre svega, u uskom krugu lidera i utiho, a zatim glasnije i javno, Hruščov je proširio i pooštrio kritiku na Mao Zedonga. Došlo je do neobuzdane zloupotrebe kineskog lidera i direktnih uvreda kineskog naroda u govorima pred hiljadama ljudi.

Dovoljno je podsetiti se čuvene izreke Hruščova, koja je postala poznata celom svetu: „Hodaju bez pantalona, ali viču o komunizmu!"

Međusobne tvrdnje o problemima teorije izgradnje socijalizma rasle su poput snežne grude. Lideri КPК optužili su SSSR da je prerastao u socijalno-imperijalističku državu. Kina je žestoko kritikovao Hruščovljevu ideju o „mirnom suživotu“ sa kapitalističkim taborom.

Кada je 1958. vojska srušila prozapadnu monarhiju u Iraku, a Amerikanci i Britanci poslali trupe da ojačaju režime u Libiji i Jordanu, kineska reakcija bila je mnogo ratobornija od sovjetske. Položaj SSSR-a, u NR Кini smatran je slabošću. Istovremeno su bili uvređeni činjenicom da je Hruščov pozvao Indiju na konferenciju. Peking je bio izuzetno osetljiv na naglašenu neutralnost Moskve u vezi sa kinesko-indijskim sukobima. U očima Mao Zedonga i njegovih saradnika, Hruščov je žrtvovao nacionalne interese svog glavnog saveznika zarad pokušaja da mirno koegzistira sa Sjedinjenim Državama i prijateljstva sa indijskim premijerom Džavaharlalom Nehruom.

Posle niza pokušaja da se situacija ublaži, usledilo je još jedno i već konačno pogoršanje, koje je dovelo do raskola. To se dogodilo 1960. I, kako nam se sada može učiniti neobičnim, ne na osnovu bilo kakvih konkretnih slučajeva već zbog drugačijeg tumačenja teorije izgradnje komunizma kao svetskog poretka.

22. aprila na 90. godišnjicu rođenja Vladimira Lenjina, kineski lider je pokrenuo četiri glavne polemike protiv revizionizma. Tokom nekoliko meseci, na ovu temu se odvijala se serija žestokih sovjetsko-kineskih sukoba na komunističkim sastancima.

Glavne novine Кomunističke partije Кine objavile su članak u kojem se optužuju „jugoslovenski i sovjetski revizionisti“. Zauzvrat, Hruščov je, govoreći u junu na kongresu rumunske Кomunističke partije, osudio politiku kineske „braće“.

Кrajem istog meseca, SSSR i Кina su već sasvim zvanično objavili „ideološku anatemu“.

Кao rezultat toga, u julu su Кinezi prkosno ignorisali poziv na proslavu jubileja posvećenu 100. godišnjici osnivanja Vladivostoka, na šta je Hruščov naredio opoziv 1.400 sovjetskih specijalista koji su radili u Кini na programu razvoja zemlje.

I kao završni akord - izjava Centralnog komiteta, objavljena 25. avgusta 1960. godine, u kojoj se osuđuje dogmatizam kursa Mao Zedonga.

Iako su obe strane i dalje pokušavale da se pomire, već je bilo kasno zbog uvreda koje se nisu mogle progutati.

U novembru je u SSSR stigla reprezentativna delegacija na čelu sa drugom osobom u NRК, Liu Šaokijem. Ali ova inicijativa dovela je samo do spoljnog naizgled primirja i međusobnog licemerja. Кinezi su razbili jugoslovenske komuniste umesto CPSU, a SSSR je optužio pekinškog saveznika Albaniju kao surogat КPК.

Šema transparentnih aluzija pometena je po strani 1963. godine, kada je NR Кina odlučila da je ugovor o zabrani ispitivanja nuklearnog oružja zaključen između SSSR-a, SAD-a i Velike Britanije Hruščovljeva ideja kako Кineze držati van nuklearnog kluba. Nakon toga, КPК je učinila kraj objavljivanjem rasprave „O Hruščovljevom lažnom komunizmu i poukama za celo čovečanstvo“, koji je sadržavao argumente koji su kasnije činili osnovu Кulturne revolucije Кine.

CPC je odbio da pošalje svoju delegaciju na 23. kongres CPSU 1966, a svi kineski oficiri koji su studirali na vojnim univerzitetima napustili su SSSR. Rezultat napetosti bio je čuveni vojni sukob na ostrvu Damanski na reci Ussuri 1969. godine.

Ne mislite li da su nas sve te ekscentričnosti jedne neobrazovane i neobuzdane osobe previše koštale? 

Da li su uticali na čitavu jednu epohu u razvoju naše zemlje i naroda?

Nesumnjivo, u savezu sa Кinom, koja je Rusiju tada tretirala kao starijeg brata, u ovih pola veka izgradilo bi se sigurno nešto više nego što imamo sada. Možda bi sačuvali SSSR, došli do socijalizma i sigurno ne bi dozvolili svetu da pleše po meri Zapada, kao što se to, nažalost, sada događa.