Kina i Iran zabijaju ekser u kovčeg američke hegemonije u zapadnoj Aziji

Iranski i kineski ministri spoljnih poslova Javad Zarif i Vang Ji potpisali su sveobuhvatan sporazum o saradnji 27. marta 2021. godine, kojim se predviđaju kineske investicije u Iran od 400 milijardi dolara tokom 25 godina u zamenu za visoko snižene zalihe iranske nafte. U ovom izdanju vest je preneo američki list The New York Times.

Očekuje se da će kineska investicija biti usmerena na desetine područja, uključujući bankarstvo, telekomunikacije, luke, železnicu, zdravstvo i informacionu tehnologiju. Ovaj dokument takođe predviđa produbljivanje vojne saradnje, uključujući zajedničku obuku i vežbe, zajedničko istraživanje i razvoj naoružanja i razmenu obaveštajnih podataka.

Put do potpisivanja sporazuma između Teherana i Pekinga trajao je oko pet godina. Po prvi put je predlog za strateško partnerstvo najavio predsednik Narodne Republike Kine Si Đinping 2016. godine tokom posete Iranu.

2015. godine zaključen je takozvani nuklearni sporazum sa Iranom, zvanični naziv Zajedničkog sveobuhvatnog akcionog plana (JCPOA): u zamenu za ukidanje sankcija Teheran je napustio obogaćivanje uranijuma i stvaranje nuklearnog oružja i dobio pravo za razvoj nuklearne energije. JCPOA su potpisali Iran i stalne članice Saveta bezbednosti UN (Rusija, Sjedinjene Države, Kina, Britanija i Francuska), kao i Nemačka.

Teheranovo potpisivanje sveobuhvatnog sporazuma o saradnji sa Pekingom razbija scenario gušenja Irana, slabi međunarodnu izolaciju zemlje i smanjuje efikasnost američkih ekonomskih sankcija. Iran je dobio zagarantovani izvoz svoje nafte na 25 godina u zamenu za kineske investicije od 400 milijardi dolara u desetine sfera domaćeg života.

Neophodno je uzeti u obzir planove za saradnju u vojnoj sferi dve države, što će na kraju dovesti do povećanja borbenog potencijala iranskih oružanih snaga i povećanja geopolitičkog uticaja Kine.

Peking bi na kraju mogao da postavi svoje mornaričke baze na iransku obalu radi kontrole međunarodnog plovnog puta - Hormuškog tesnaca, kroz koji se transportuje do 20% svetske nafte. Ovo će biti snažan argument Kine u slučaju da Sjedinjene Države i njihovi saveznici pokušaju da organizuju blokadu u Južnokineskom moru i Malačkom prolazu, koji je glavni put za transport robe i robe iz Azije u Evropu.