Turski gastarbajteri zaglavljeni na srpskom cedilu
Svakog dana dvadesetak radnika iz Turske, iako od 28. januara ne rade na gradnji stanova za pripadnike snaga bezbednosti u Kraljevu, dolazi na gradilište. Traže informacije o zaostaloj isplati zarada. Iz Mataruške Banje, gde su, u jednoj prilično oronuloj vili, smešteni, putuju pešice. Tvrde da nemaju novca za prevoz, ponestaje im i hrane, a ističe im i rok za iseljenje iz pomenute vile... Hteli bi, kažu, nazad u Tursku, ali ne mogu bez novca za avionske karte i testiranje na kovid 19. U ovoj nevolji bilo ih je šezdesetak, ali su neki odlučili da i dalje rade, čekajući već zarađeni novac, a neki su otišli i na beogradska gradilišta.
Kako su u ovu nezavidnu situaciju došli, razgovarali smo sa njima u Mataruškoj Banji, ponajviše sa njihovim ,,portparolom” Burakom Kizilči, koji je mašinski inženjer, ali je na gradilištu uglavnom obavljao kuvarske poslove.
– Mi smo krajem oktobra prošle godine, posredstvom turske firme ,,NN Plan medija” iz Izmira, došli u Niš. Tamo su nas dočekali predstavnici kompanije ,,Global inženjering”, pa su nekoliko naših kolega uputili na rad u Beograd, a nas 63 u Kraljevo. Rečeno nam je da ćemo dobiti radne vize, ali je ostalo samo na turističkim. Obećana nam je plata od 800 do 1.200 evra mesečno, uz plaćen smeštaj i hranu, što je znatno više nego u Turskoj. A radili smo uglavnom jednostavne i teške poslove, na gradnji zgrade gde radove izvodi preduzeće ,,Kej” iz Valjeva. Prvu platu primili smo na ruke a onda, narednih meseci – ništa. Zato smo prestali da radimo 26. januara i svakog dana usledilo je odlaganje isplate uz obećanja i prebacivanje odgovornosti sa jednih na druge. Inače, za sve nas taj dug iznosi oko 70 hiljada evra. – počinje priču Burak Kizilči iz Izmira.
U to izbegavanje opdgovornosti smo se i sami uverili raspitujući se na kraljevačkom gradilištu, na lokaciji ,,Voćareve livade”, o sudbini turskih radnika. A Kizilči nam još objašnjava da su im ljudi iz firme ,,Kej”, koja je ovde podizvođač i koja gradi jednu od devet zgrada, rekli da sa isplatama zarada nemaju ništa. Upućuju ih na nišku firmu ,,Global inženjering”, a ovi na resorno ministarstvo, tj. Vladu Srbije kao investitora, pravdajući sebe da ni njima nije uplaćen novac.
Stoga su, tvrde, odustali od obraćanja i žalbi srpskim vlastima već su pomoć tražili od svojih, od ambasade Turske u Srbiji.
– Putovali smo nedavno za Beograd i bili primljeni u našoj ambasadi. Obećano nam je brzo rešenje ali još ništa. Istina, od ambasade nam je doturena izvesna količina hrane koja je na izmaku. Zatim, vlasnik vile ,,Okanik” u Mataruškoj Banji, u kojoj smo smešteni, dao nam je rok od tri dana da se iselimo. Jer i njemu je rečeno da nam se smeštaj više ne plaća. A neki od nas su došli ovde i sa porodicama, smatrajući da ćemo raditi i zarađivati duže vreme. Sada, ne znamo kuda i kako dalje, pokušaćemo sa nekim vidom protesta na gradilištu – ističe Burak Kilziči, u prisustvu svojih kolega.
Nekoliko njih pokazuje nam, uz pomoć mobilnih telefona, i snimke priloga i natpisa turskih televizija i štampe o njihovoj gastarbaterskoj sudbini u Srbiji tj. Kraljevu, prenosi Politika.