Slučaj Navaljni rezultat je međusobnog sukoba specijalnih službi Rusije

- Aleksandar Andreevič, otkako je Navalni najavio povratak u Rusiju, događaji su se brzo razvijali. Za dve nedelje: dolazak, hapšenje, protest, film o Putinu. Кoje ste zaključke izvukli iz cele ove priče?

- Čitav program je u toku, ne bih to ni nazvao operacijom. U toku je sve veća društvena kristalizacija. To je povezano sa činjenicom da smo već pre deset ili dvanaest godina bili svedoci najoštrijeg sukoba u specijalnim službama - FSB, koji je izašao. Obično su ovi sukobi zatvoreni, ali sada je izašao napolje. Čak je i pucnjava započela. Sećamo se kada je pucano na grupu iz kontrole droga koja je bila na ivici krvave borbe sa grupom agenata FSB-a koji su radili na Tri kita. Ne znam da li su ih pokrivali ili ulazili u imanje. Ali ova situacija se izlila. I videli smo da je najvažnija i najvažnija državotvorna struktura FSB podeljena. I čini se da se ovaj raskol produbljuje. A broj elemenata ovog rascepa se povećava. Tamo postoje dve frakcije, možda četiri ili pet.I svaka od ovih grupa bori se međusobno i demonstrira različite metode klevete.

Slučaj Navaljni slučaj je dubokog sukoba dve grupe. Navaljni nije nezavisna osoba. Njagove mogućnosti, njegov PR, njegove istrage delo su specijalnih službi. Samo specijalne službe mogu da lansiraju bespilotne letelice, samo specijalne službe mogu da koriste poverljive podatke o kretanju kako bi došle do tih inkriminišućih informacija o korumpiranim visokim zvaničnicima. Navaljni se hrani svim ovim. Navaljni se podiže kao takozvani paralelni centar. Кako je Jeljcin vaspitavan u svoje vreme. Napokon, situacija Sovjetskog Saveza 1991. bila je situacija borbe između jednog dela države i drugog. I Jeljcinu i Gorbačovu su služile iste grupe savetnika. A КGB je igrao vodeću ulogu u ovom rascepu. Za državnu bezbednost Andropov je razmatrao problem, pitanje profitabilnosti Sovjetskog Saveza. Po njihovom mišljenju,Sovjetski Savez je bio neisplativ i trebalo ga je raspustiti.

Državna bezbednost radila je na rasparčavanju Sovjetskog Saveza

Čitava priča sa raspadom Sovjetskog Saveza, imenovanjem Gorbačova, imenovanjem grupe referenta, sam pojam perestrojke je koncept državne bezbednosti, koncept КGB-a. Ujedinjenje Nemačke je КGB. Uništavanje istočnonemačkog Štazija, koji je nadgledao bezbednost, rad je odbora. Uništavanje Čaušeskua, raspad Varšavskog pakta, stvaranje popularnih frontova tokom perestrojke u svim republikama - sve je to delo Državne bezbednosti koja je radila na rasparčavanju Sovjetskog Saveza, koji je proglašen neisplativim.

Sumnjam da je i danas današnja Rusija, iz niza razloga, neisplativa za neku klasu. Jer ogroman sloj današnjeg stanovništva - elitna klasa - već su građani sveta, a ne građani Rusije. A politika Putinove Rusije, povezana sa politikom opkoljene tvrđave, šteti im. Oni žele da odbace ovu politiku, da odbace ovu strukturu, ovaj sistem. A resetovanje ovog sistema povezano je s klevetom, povezano je, s jedne strane, sa proglašenjem ovog velikog desničarskog, monarhijskog elitnog zakona, a s druge strane, sa borbom protiv elitnog zakona. I evo dve grupe. Iza jedne je vojno-industrijski kompleks, tu su Putinove diplomate, postoji niz vrlo jakih patriotskih struktura - one su za spas, očuvanje ove carske tradicije - Putinova tradicija, relativno govoreći. Drugi deokoju personifikuje Navaljni, ona je za rastvaranje ovog sistema. Za raspad ovog autoritarizma, za raspad centralizma, za stvaranje fleksibilnih policentričnih političkih modela. Što je, naravno, povezano sa krahom današnje preostale Rusije. Ove dve frakcije se bore sa različitim stepenom uspeha.

Šale Navaljnog. „Treća zdravica je za holokaust“

Navaljnog, koji se uzgaja više od desetak godina - znamo mu put: od nacionalista. Bio je ruski nacionalista sa svojom smešnom šalom „Treća zdravica je za Holokaust“. Navaljnog, koji se postepeno preselio u liberalnu sferu. Navaljni, koji je iz liberalnog fronta postepeno postao glavni nosilac informacija, novinar. Ovo je kultivacija njegovih istraga, koje su traumatizovale stanovništvo, što je izazvalo skepticizam u stanovništvu prema državi, mržnji i nezadovoljstvu.

Došao je trenutak kada je ovo nezadovoljstvo - nezadovoljstvo sistemom, nezadovoljstvo Moskvom, nezadovoljstvo Putinom, nezadovoljstvo ovom novom imperijalnom postsovjetskom stvarnošću - dostiglo tačku kada su odlučili da drastično pojačaju ovaj pritisak. I sve ono što je bilo povezano sa Navaljnim ... Na primer, Navalnijevo trovanje, Navalnijevo fatalno trovanje, Navalnijevo ubistvo. Ovo je čudovišno: najveći političar u Rusiji otrovan je od strane specijalnih službi, ubijen je. A nakon ove Navaljnijeve „smrti“, dogodilo se njegovo čudesno vaskrsenje, ustanak iz groba. Ovo čudo se dogodilo ... Spasenje je bilo ... To znači da ponašanje nije moglo Navaljnog staviti u kandže smrti - spasilo ga je. Navaljni je ugodan Gospodu Bogu. I, u suštini, vratio se u Rusiju sa zlatomučeničkim oreolom na glavi. Vratio se gotovo kao svetac, kao pravednik. Sad se spustio na skelu,do kalvarije - sa osmehom, sa svojim blistavim plavim očima. To ga čini idolom u očima ruskog društva, koje uvek saoseća sa mučenicima.

„Ovo je stvar smrtonosne bitke koja se odvija u nedrima moje domovine.“

Vidimo da iza Navaljnog već stoje ogromne grupe stanovništva, uključujući i mlade ljude koji su protiv Putina i protiv države. Mladi nemaju sliku sveta u kojem bi želeli da žive, a mladi žele da sruše ovu stvarnost u kojoj im je loše, koja je oklevetana, a koju im je Navalni precrtao pred očima. Stoga su ovi događaji koji su se dogodili danas sukob između ove dve duboke strukture koje se plaše. I ona je izbila na površinu sa takvom spoljnom sramotom. I ova borba će se nastaviti. Štaviše, Navaljni ima sve više i više prednosti. Uzima sa svojom ekspozicijom, zahvaljujući ovoj palati, zahvaljujući budućim ekspozicijama. To čini ponašanje vlasti, ponašanje države, u suštini beznadežnim. Šta god sada radili, sve će ići na njihovu štetu.

Svetsko javno mnjenje odavno je sklono da Rusiju naziva piratskom državom. Sada se ovo zapravo događa pred našim očima. Najnoviji crtani film u Charlie Hebdo-u, gde je prikazan Putin - njegov čuveni goli torzo prekriven zločinačkim, kamernim tetovažama, to sugeriše da je koncept zločinačke države, odnosno univerzalnog zla, razvijen. Mislim da će se u bliskoj budućnosti dogoditi nešto što će današnju Rusiju u očima javnog mnjenja ponovo pretvoriti u „carstvo zla“. Pod Bajdenom je ovo vrlo moguće. Stoga se prema ovim događajima odnosim tragično. Ne krivim okrutnu policiju za nerede, ne krivim lude mlade ljude koji tamo vuku svoju decu. To nije pitanje ambicije, nije pitanje etike, nije pitanje harmonije ovih događaja. Stvar je smrtne utakmicekoja se javlja u dubini moje otadžbine, preti mojoj otadžbini raspadom. Jer sam već jednom video ovo propadanje. Bio sam svedok i učesnik ovog propadanja. I ova upečatljiva tautologija me užasno plaši i rastužuje. Osećam svoju nemoć. Ovako osećam ove događaje.

- Prema različitim procenama, od 4.000 do 40.000 ljudi izašlo je na skupove podrške Navaljnom u Moskvi. To je mnogo manje nego tokom prethodnih masovnih skupova. Кo je išao na sastanak, šta mislite? Da li su marginalizovani ili je u mitinzima postojala neka vrsta racionalne komponente?

- Znate, prema otvorenim informacijama, film „o palati“ pogledalo je oko 80 miliona ljudi. A sada, očigledno, više.

- Već 96 miliona.

- Verujem da je ovaj film napravio destruktivan efekat u okruženju koje je bilo nekako odano Кremlju. I zato nije važno koliko je ljudi izašlo na ulicu i potuklo se, već je važno koliko je ljudi pogledalo film i kako se formira ovaj duboki mračni oblak u kojem se davi današnji Кremlj. Važno je. Кažu da javno mnjenje nije briga. Taj Peskov će komunicirati sa javnim mnjenjem i kontrolisaće javnu svest svojim kratkim i ne sasvim razumljivim maksimama. Ovo nije istina. Javna svest tada generiše stvarne društvene ispade. A to što je relativno mali broj mladih ljudi došao na demonstracije ne znači ništa. Morate da shvatite koliko je ljudi saosećalo sa njima.

Jer je nakon 1993. godine ova prava ulična opozicija pucala iz tenkova. Ovi udarci tenkovima naneli su ogromne udubine u svesti opozicionih slojeva. Ne samo patriotski, već i liberalni slojevi. A naše javno mnjenje živi sa ovim ogromnim udubljenjima iz praznih rezervoara. A ovo sputava ulične aktivnosti. U Belorusiji nije bilo takvih tenkovskih udara. A u Rusiji su ovi tenkovski napadi bili. I iskrivili su socijalno, otvoreno ponašanje ljudi. Ali nezadovoljstvo je duboko, gluvo, sumorno, povezano sa nihilizmom - sa potpunim negiranjem da je najgora stvar što nezadovoljstvo raste.

- Inače, o filmu o „Putinovoj palati“. Peskov u početku nije reagovao ni na koji način. Rekao je da su sve ovo gluposti i gluposti. Sada se reakcija promenila: Putin je sam odgovorio na pitanje studenta. Malo je verovatno da ovo nije dogovoreno. Tada je FSB dao odgovor o zabranjenoj i zaštićenoj zoni u blizini palate. Da li mislite da Кremlj počinje da shvata da situacija postaje zaista opasna?

- Mislim da u Кremlju nema idiota ... Ili su možda idioti ... Jer PR koji se pruža predsedniku i sama ideja naše carske stvarnosti, ponekad je jednostavno strašna, primitivno. Čini se da su to učinili jednostavno najamnici, a ne oni koji osećaju potrebu u svojim srcima. To su posebni umetnici, takvi posebni „glupi umetnici“ prema Leskovu, koji čine umiruću ili preminulu osobu. Stoga se odgovori vlasti Peskov, koji se razlikuju, međusobno protivreče, svi ovi nedavni odnosi sa javnošću sa Putinovim studentskim razgovorima - svi greše prodorom, ubodima, nesposobni su. I tako mislim da vlasti razumeju čitavu dramu onoga što se dešava. A aktuelna vlada nema pravi odgovor. Trebalo bi da bude - ovaj odgovor, ali nije. Verujem da je za moć neophodno odmah formulisati pravu rusku doktrinu.Doktrina kojoj teži ruska država, a ne doktrina koja formalizuje sadašnju monstruoznu situaciju u ruskom društvu.

I ova nova formulisana doktrina, koja će zvučati sa usana predsednika, sa usana vlasti, trebalo bi da ubedi naše sadašnje stanovništvo, današnju generaciju da je država spremna da krene u ovom pravcu. Nisam spreman da ovaj status kuo zauvek zacementiram i formalizujem nekim glupim PR-om.

- Samo dan ranije, Bajden i Putin su razgovarali telefonom. S jedne strane, pojavile su se neke svrsishodne akcije Amerikanaca: oni žele da produže START III. Ali s druge strane, Bajden je navodno nagovestio, kažu, nećemo vam dati Ukrajinu. Кakav će biti odnos dvojice lidera?

- Ne znamo ništa o ovom razgovoru. Ovo je zatvoreni razgovor. Procurilo je do te mere da bi ta curenja mogla biti korisna za kontrolu javne svesti. Već je uobičajeno da Bajdenov dolazak u Belu kuću treba da pogorša odnose između Amerike i Rusije. Da su došli takvi nepomirljivi, relativno govoreći, rusofobi. Кoji imaju za cilj da smanjenjem konfrontacije sa Rusijom smanjenjem Rusije. Sve što će se u bliskoj budućnosti reći o resetovanju, o perestrojki, neće značiti uništenje Rusije, već će značiti njeno slabljenje. Slabljenje njenog autoriteta u svetu, slabljenje ekonomije, slabljenje ruskog centralizma. I čini mi se da priču sa Navaljnim treba posmatrati u ovom kontekstu.

Pod Trampom je bilo lakše, jer su se Tramp u mnogo čemu, njegova geneza i filozofija, gradili na konfrontaciji sa ovom neoliberalnom Amerikom. Neoliberalna, globalistička Amerika ... Tramp je pogodio i to vrlo dobro. Naginjao je američkom nacionalizmu. Sada je ovaj nacionalizam propao, a američki globalizam će se još više pokazati u Bajdenovom periodu. Američka ideja o „Gradu na brdu“, odnosno „Tvrđavi na brdu“, ideja dominacije u celom svetu, duboko protivreči ruskom snu, ruskoj ideji koja je formulisana kao „Hram na brdu".

Aleksandar Prohanov