Veće subvencije proizvođačima električne energije

Vest da vlada s decembarskim računom za utrošenu električnu energiju značajno povećava naknadu za zelenu energiju (za više od 4,6 puta, sa 0,093 na 0,437 dinara po kilovat času) koju plaćaju svi potrošači preko računa s pravom je pokrenula brojna pitanja čitalaca koji su svoje komentare ostavljali na sajtu „Politike”. Zanimalo ih je da li se hidroelektrana „Đerdap” koristi kao izvor zelene energije, ali i zašto bi plaćali ovu struju stranim i domaćim privatnim kompanijama po značajno višoj ceni nego što je EPS-ova, za gradnju vetro-parkova, solarnih panela ili malih hidroelektrana kad već imamo svoj „Đerdap”.

Jedan od bivših direktora u Elektroprivredi Srbije mr Željko Marković, lider za sektor energetike i resursa u „Diloitu” kaže da su „Đerdap”, kao i druge hidroelektrane u sastavu EPS-a, obnovljivi izvori energije (OIE) i da proizvode zelenu energiju.

– Dakle, nema sumnje da je energija iz velikih hidroelektrana u sistemu EPS-a uračunata u energiju koja se proizvodi iz obnovljivih izvora. Nažalost, i sa tom energijom, učešće energije koja je proizvedena iz obnovljivih izvora u finalnoj potrošnji je, prema poslednjim Eurostatovim podacima za 2018. godinu, bilo na nivou od 20,32 odsto. što je prilično daleko od cilja za tu godinu od 24,3 procenata – kaže Marković.

Iako se, dodaje, iz godine u godinu povećavaju kapaciteti iz obnovljivih izvora, permanentni porast potrošnje finalne energije Srbiju i dalje drži udaljenim od zacrtanog cilja.

– Našoj zemlji nije nametnuto koje će obnovljive izvore da razvija, već je državna strategija bila da se, imajući u vidu da raspolažemo hidropotencijalom, akcenat stavi na male hidroelektrane, jer je kilovat čas struje koji je proizveden iz njih najjeftiniji u poređenju sa kilovat časovima proizvedenim iz sunca i vetra, pa bi samim tim i subvencije koje se daju za stimulaciju investicija u male hidroelektrane, bile manje –  objašnjava naš sagovornik.