Kritiku će svaki plaćenik pisati
"Problem sa filmom je dvostruki: neskriveno je antihrvatski, loše smišljeni antikatolički nativizam je zapaljiva smesa za trenutne rascepe između Srbije i njenih komšija, a dok ushićeno prikazuje sadizam, suprotstavljajući ga dečijoj nevinosti, sklanja u stranu bilo kakva razmišljanja o opasnostima nacionalizma, ubilačkog rasizma i genocida, i na njihovo mesto stavlja jeftine senzacije i osećanja“, piše kritičar Varajetija.
Detaljno opisujući pojedine scene filma on dodaje da „suptilnost nije rediteljska snaga“.
„Da nema savremenog konteksta, ‘Dara iz Jasenovca’ bila bi samo još jedna drama o holokaustu koja koristi nasilje na isti način kao i bilo koji film o serijskim ubicama. Ali pozadina je neizbežna, a u ovom slučaju srpsko-nacionalistička upotreba Jasenovca kao sveukupnog vapaja za srpskim žrtvama kroz vekove pretvara film u propagandu. Profesor Jovan Bajford pouzdano i detaljno je izlagao kako je srpsko stradanje tokom holokausta u jednom trenutku bio trik da se steknu međunarodne simpatije i legitimizuje teritorijalno širenje zajedno sa rasističkom politikom“, piše Džej Vajsberg i dodaje da „Dara“ upravo igra na to.
On dodaje i da bi film o holokaustu koji je napravljen da potpiruje neprijateljstvo prema Nemcima bio oštro osuđen.
„Ne prepoznati isti problem ovde je svojevoljno slepilo“, zaključuje autor.
Upitana da prokomentariše kritiku objavljenu u američkom Varajetiju predsednica Upravnog odbora Filmskog centra Srbije Jelena Trivan odgovara da je „Dara iz Jasenovca“ film o stradanju Srba koji menja holivudske stereotipe.
„Posle stotine filmova u kojima su Srbi prikazani kao zločinci i koljači imamo film o stradanju Srba koji menja holivudske stereotipe. I naravno da će relacija, naročito hrvatskih lobista, biti da je reč o srpskoj propagandi. Autor teksta nijednom rečju ne spori da je reč o istorijskim činjenicama. Direktor Instituta za holokaust Majkl Berenbaum je konsultant na scenariju koji stoji iza svake činjenice. Šta je dakle problem? Zabraniti priču o srpskom stradanju? Umanjiti šanse ‘Dare iz Jasenovca’ za Oskara jer bi to dalekosežno promenilo percepciju zločina na Balkanu? Da li je ‘Šindlerova lista’ jevrejska propaganda ili film o Srebrenici bošnjačka? Da li bi to iko smeo da izgovori ili samo za nas važi da istina o ubijanju dece ne sme da se kaže posle 80 godina“, kaže Jelena Trivan.